Значај БДП-а

Бруто домаћи производ (БДП) једна је од најчешће коришћених мјера производње или производње привреде. Дефинише се као укупна вредност робе и услуга произведених унутар граница неке земље у одређеном временском периоду - месечно, тромесечно или годишње. БДП је тачан показатељ величине привреде. Стопа раста БДП-а вероватно је најбољи показатељ економског раста. Међутим, БДП по глави становника има блиску повезаност са трендом животног стандарда током времена.

Како су то рекли нобеловци Паул А. Самуелсон и економиста Виллиам Нордхаус;

Иако се БДП и остали рачуни националног дохотка могу чинити скривеним концептима, они су заиста међу великим изумима двадесетог века. "

Зашто је БДП тако важан?

Зашто је БДП важан

Самуелсон и Нордхаус уредно резимирају значај националних рачуна и БДП-а у свом семинарском уџбенику „Економија“. Они успоређују способност БДП-а да пружи општу слику стања у економији оном сателита у свемиру који може прегледати анкету време преко целог континента. БДП омогућује креаторима политика и централним банкама да пресуде да ли се економија смањује или шири, да ли јој је потребно појачање или обуздавање и да ли на хоризонту долази пријетња попут рецесије или инфлације.

Национални рачуни о приходу и производима (НИПА), који представљају основу за мерење БДП-а, омогућавају креаторима политика, економистима и бизнису да анализирају утицај таквих променљивих као што су монетарна и фискална политика, економски шокови попут скока цене нафте, као и планови пореза и потрошње, на целокупну економију и на њене посебне компоненте. Упоредо са боље информисаним политикама и институцијама, национални рачуни су допринели значајном смањењу озбиљности пословних циклуса од краја Другог светског рата. (За читање у вези, погледајте „Шта је БДП и зашто је то толико важно за економисте и инвеститоре?“)

Прорачун БДП-а

БДП се може израчунати или кроз расходни приступ (збир укупног износа који су сви у економији потрошили током одређеног периода) или на приходном приступу (укупно оно што су сви зарадили). Обе треба да дају исти резултат. Трећи метод - приступ додане вредности - користи се за израчунавање БДП-а по индустријама.

БДП заснован на расходима производи и реалне (прилагођене инфлацији) и номиналне вредности, док се израчунавање БДП-а заснованог на приходу врши само у номиналним вредностима. Приступ расходима је чешћи и добија се сабирањем укупне потрошње, државне потрошње, улагања и нето извоза.

Дакле, БДП = Ц + И + Г + (Кс - М), где

Ц је приватна потрошња или потрошња;

И износ пословне потрошње;

Г је државна потрошња;

Кс је вредност извоза, и

М је вредност увоза.

Зашто БДП флуктуира

БДП флуктуира због пословног циклуса. Када економија цвета, а БДП расте, долази тренутак када се инфлаторни притисци брзо развијају, као што су радна и производна способност близу потпуне употребе. Ово наводи централну банку да започне циклус оштрије монетарне политике како би охладила економију прегријавања и зауставила инфлацију.

Како камате расту, компаније и потрошачи смањују потрошњу, а економија успорава. Успоравање потражње доводи компаније до отпуштања запосленика, што додатно утиче на поверење и потражњу потрошача. Да би прекинула овај зачарани круг, централна банка олакшава монетарну политику да би стимулисала економски раст и запосленост све док привреда још једном не процвета. Исперите и поновите.

Потрошачка потрошња је највећа компонента економије, која чини више од двије трећине америчке економије. Повјерење потрошача, према томе, има врло значајан утјецај на економски раст. Висок ниво поверења указује на то да су потрошачи вољни потрошити, док низак ниво поверења одражава несигурност у будућност и неспремност трошења.

Пословне инвестиције су још једна критична компонента БДП-а, јер повећавају производне капацитете и повећавају запосленост. Државна потрошња добија посебну важност као компонента БДП-а када потрошња потрошача и пословне инвестиције нагло опадну, као на примјер, након рецесије. Коначно, вишак текућег рачуна повећава БДП нације, пошто је (Кс - М) позитиван, док је хронични дефицит пораст БДП-а.

Недостаци БДП-а

Неке критике БДП-а као мере економског оутпута су:

• Она не води рачуна о подземној економији - БДП се ослања на званичне податке, тако да не узима у обзир опсег подземне привреде, који у неким земљама може бити значајан.
• То је у неким случајевима несавршена мера - Бруто национални производ (БНП), који мери производњу грађана и компанија одређеног народа, без обзира на локацију, у неким случајевима се сматра бољом мером производње од БДП-а. На пример, БДП не узима у обзир профит који су у иностранству оствариле компаније из иностранства које су враћене страним инвеститорима. Ово може преувеличити стварни економски резултат земље. На пример, Ирска је имала БДП од 210, 3 милијарде долара и БНП од 164, 6 милијарди долара у 2012. години, а разлика у износу од 45, 7 милијарди долара (или 21, 7% БДП-а) углавном је последица репатријације добити страних компанија са седиштем у Ирској.
• Наглашава економски производ без узимања у обзир економског благостања - сам раст БДП-а не може мерити развој нације или благостање њених грађана. На пример, нација можда доживљава брзи раст БДП-а, али то може значити значајне трошкове друштву у смислу утицаја на животну средину и повећања разлике у приходима.

Глобални трендови БДП-а

Расправе о расту БДП-а увијек се окрећу горљивом темпу раста који су забиљежиле Кина од касних 1970-их и Индија из 1990-их, након економских реформи које су оживјеле азијске дивове. Мањи народи попут азијских тигрова - Хонг Конг, Сингапур, Јужна Кореја и Тајван - већ су постигли брзи економски раст од шездесетих година прошлог века постајући извозни динамо и фокусирајући се на своје конкурентске снаге. Али Кина и Индија успеле су упркос масовном броју становника, јер је просечна стопа раста БДП-а од 10% у Кини од 1978. и спорији темпо раста у Индији омогућили стотине милиона људи да се реше гомиле сиромаштва.

Иако тржиште у настајању и земље у развоју расту брже од развијених у свету од деведесетих (Табела 1), одступање у стопама раста постало је крај од краја велике рецесије почетком 2009. На пример, 2011. године., земље у развоју колективно су забиљежиле раст БДП-а од 6, 2%, док су развијене нације порасле само 1, 7%. За 2017. предвиђа се да ће први порасти за 3, 4%, у поређењу са 4, 6% за други.

Будуће промене БДП-а

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), у извјештају објављеном у новембру 2012., предвиђа велике помаке у глобалном БДП-у до 2060. године. Извештај каже да ће на основу вредности паритета куповне моћи из 2005. године Кина имати БДП од 15, 26 билиона долара до 2016. године, што је први пут премашило БДП Сједињених Држава од 15, 24 билиона долара и постало највећа светска економија.

Прогнозирани раст Кине и Индије

Кинеска економија се предвиђа да ће до 2030. бити 1, 5 пута већа од америчке и до 2060. 1, 7 пута. Очекује се да ће и Индија престићи америчку економију да би постала друга по величини 2051. Извештај такође предвиђа да ће комбиновани БДП Кине и Индија ће до 2025. године премашити ону од комбинованих земаља Г-7 (најбогатије светске економије), а до 2060. године бити 1, 5 пута већа.

Али да ли се може екстраполирати невероватне стопе раста азијских дивова у недоглед у будућност? У извештају објављеном у новембру 2013. године, бивши министар финансија САД-а Лавренце Суммерс и економиста са Харварда Лант Притцхетт довео је у питање ову претпоставку, називајући тенденцију да мисле да би Кина и Индија могли нагло да расту на неодређено време као "Асиафориа". Суммерс и Притцхетт су приметили да ако Кина и Индија настављају нагло да расту до 2033. године, њихов заједнички БДП износио би 56 билиона долара, док би, ако се успоравају на светски просек, њихов комбиновани БДП износио од око 12 билиона до 15, 5 билиона долара, што је око једне четвртине оног брзог -сценариј раста

Али чак и ако се њихова стопа раста успори, захваљујући великој величини, чини се да су Кина и Индија неумољиво на путу да постану највеће светске економије у времену. Највеће и најбоље водеће компаније у овим земљама биће међу највећим корисницима дугорочне економске експанзије.

Улагање у Кину и Индију

Инвеститор који жели да учествује у овим перспективама раста може то лако учинити кроз размењене фондове попут иСхарес ФТСЕ Цхина Ларге-Цап ЕТФ (ФКСИ) који прати перформансе 26 највећих кинеских компанија попут Цхина Мобиле, Цхина Цонструцтион Банк, Тенцент Холдингс и ПетроЦхина. Или Индиа Фунд (ИФН), фонд затвореног типа који је уведен у фебруару 1994. године и држи неке од најпознатијих компанија на потконтиненту као што су ХДФЦ, Инфосис, Тата Цонсултанци Сервицес, ИТЦ, ИЦИЦИ Банк и Хиндустан Унилевер.

Коришћење података о БДП-у

Већина земаља објављује податке о БДП-у сваког месеца и тромесечја. У САД-у, Биро за економску анализу (БЕА) објављује претходно пуштање тромјесечног БДП-а четири седмице након завршетка тромјесечја и коначно пуштање три мјесеца након завршетка тромјесечја. Изјаве БЕА исцрпне су и садрже мноштво детаља, омогућавајући економистима и инвеститорима да добију информације и увиде о различитим аспектима економије.

Утицај података о БДП-у на тржиште је ограничен, будући да је „гледан уназад“, а већ је протекло значајно време између четвртине и објављивања података о БДП-у. Међутим, подаци о БДП-у могу имати утицаја на тржишта ако се стварни бројеви знатно разликују од очекивања. На пример, С&П 500 имао је највећи пад у два месеца 7. новембра 2013, извештајима да је амерички БДП у К3 порастао за 2, 8% на годишњем нивоу, у поређењу са проценом економиста од 2%. Подаци су подстакли нагађања да би јача економија могла довести до тога да Савезне резерве повуку свој масивни програм стимулисања који је у том тренутку био на снази.

Укупна тржишна кап према БДП-у

Једна занимљива метрика коју инвеститори могу да искористе да добију неки осећај процене тржишта капитала је однос укупне тржишне капитализације са БДП-ом, изражен у процентима. У процени вредности акција најближи је еквивалент овом тржишном ограничењу у укупној продаји (или приходима), што је по акцији изразито познат однос цене и продаје.

Баш као што залихе у различитим секторима тргују по широко разлиитим омјерима цијене и продаје, тако и различите државе тргују по омјерима тржишног лимита и БДП-а који дословно постоје по цијелој мапи. На пример, САД су имале однос тржишне стопе до БДП-а од 120% у односу на крај К3 у 2013. години, док је Кина имала однос преко нешто више од 41%, а Хонг Конг однос преко 1300% на крају 2012.

Међутим, корисност овог омјера лежи у поређењу са историјским нормама за одређени народ. Као пример, САД су на крају 2006. имале омјер тржишног ограничења и БДП-а од 130%, који је до краја 2008. пао на 75%. Ретроспективно су представљали зоне значајне прецењености и потцењености, за америчке акције.

Доња граница

Што се тиче његове могућности да у једном броју преноси информације о економији, неколико података може се подударати са БДП-ом и његовом стопом раста. (За читање у вези, погледајте „Како израчунавате БДП приступним дохотком?“)