Паришки споразум / ЦОП21
Паришки споразум је споразум међу лидерима више од 170 земаља да смање емисију гасова са ефектом стаклене баште и ограниче пораст глобалне температуре на испод 2 степена Целзијуса (3, 6 Ф) изнад прединдустријских нивоа до 2100. Идеално, споразум има за циљ да повећања држите на испод 1, 5 степени Целзијуса (2, 7 Ф). Споразум се такође назива 21. конференција страна Оквирне конвенције УН о климатским променама.
Двонедељна конференција која води договору одржана је у Паризу у децембру 2015. Од новембра 2017. 195 чланова УНФЦЦЦ-а је потписало споразум, а 174 су постале његова странка. Паришки споразум је замјена за Кјото протокол из 2005. године.
Разумевање Паришког споразума / ЦОП21
Један од најзначајнијих резултата Паришког споразума 2015. био је то да су се и Сједињене Државе и Кина првобитно потписале, мада су се Сједињене Државе од тада обновиле. Заједно, САД и Кина су одговорни за око 44% глобалне емисије: 30% се приписује Кини и 14% се може приписати Сједињеним Државама. Све потписнице сложиле су се са циљем смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште због пораста температура и других ризика који утичу на цео свет. Друга значајна компонента споразума је да укључује земље које се ослањају на приход од производње нафте и гаса.
Свака земља која је присуствовала 21. Конференцији странака сложила се да смањи своје емисије за одређени проценат на основу нивоа емисије у базној години. Сједињене Државе, на пример, обећале су да ће смањити своје емисије до 28% у односу на ниво из 2005. године. Та се обећања називају намјенски национално одређеним доприносима. Одлучено је да ће свакој земљи која учествује бити омогућено да утврди своје приоритете и циљеве, јер свака земља има различите околности и различите могућности за предузимање промена.
Сједињене Државе одустале од Паришког споразума
1. јуна 2017. председник Сједињених Држава Доналд Трумп најавио је да ће се САД повући из Паришког споразума 2015. године. Трумп је закључио да ће паришки споразум поткопати домаћу економију и ставити државу у трајни недостатак. Повлачење Сједињених Држава не може се догодити пре 2. новембра 2020. године у складу са чланом 28 Паришког споразума. До тада, Сједињене Државе можда ће морати да испуне своје обавезе из споразума, попут пријављивања својих емисија Уједињеним нацијама.
Одлука Сједињених Држава да се повуче наишла је на широку осуду грађана у Сједињеним Државама и широм света, верских организација, предузећа, политичких лидера, научника и еколога. Упркос повлачењу, неколико америчких гувернера држава основало је климатску алијансу Сједињених Држава и обавезало се да ће се и даље придржавати и напредовати Паришки споразум.
Структура Паришког споразума
За постизање споразума потребно је да се придруже најмање 55 земаља које представљају најмање 55% глобалних емисија. Споразум је отворен за формално опредјељење у априлу 2016. и затворен у априлу 2017. Након што је лидер неке земље одлучио да се придружи споразуму, за то званично учествовање одобрења домаће владе или доношења домаћег закона било је потребно. Учешће ових главних играча и Кине било је кључно за постизање 55-постотне марке, јер су првотне 24 земље које су ратификовале споразум допринеле само око 1% глобалних емисија.
Еколошке групе, иако подржавају, упозориле су да споразум није довољан да спречи катастрофално глобално загревање, јер обећања за смањење емисије угљеника у земљама неће бити довољна за постизање циљева температуре. Остале критике односе се на несугласице око науке о климатским променама и способност споразума да реши губитке повезане са климатским променама у најугроженијим земљама, попут већине афричких држава, многих земаља Јужне Азије и неколико земаља Јужне и Средње Америке.
Потписнице се охрабрују да развијају обновљиве изворе енергије и граде инфраструктуру попут морских зидова како би ублажили ефекте глобалног загревања. Компаније морају сваке године да извештавају о свом напретку и плановима за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Паришким споразумом се такође захтева да развијене земље пошаљу 100 милијарди долара годишње земљама у развоју почевши од 2020. године, када споразум ступи на снагу. Овај износ ће се временом повећавати.
Упоредите инвестиционе рачуне Име добављача Опис Откривање оглашивача × Понуде које се појављују у овој табели су од партнерстава од којих Инвестопедиа прима накнаду.