Шта је Светска трговинска организација?

Светска трговинска организација је глобална организација коју чине 164 земље чланице које се баве правилима трговине међу народима. Његов циљ је осигурати да трговина тече што је могуће лакше и предвидљивије.

Као дио својих ширих покушаја преговора о глобалним трговинским споразумима Сједињених Држава, предсједник Трумп је запријетио да ће се повући из ВТО-а, називајући то „катастрофом“. Ако би се САД повукле, билијуни долара глобалне трговине били би поремећени.

СТО је и даље под контролом. Можда се сећате да сте видели вести о протестима на вратима Треће министарске конференције Светске трговинске организације (СТО) одржане у Сијетлу, Вашингтон 1999. Сличне демонстрације против СТО су се десиле и у Италији, Шпанији, Канади и Швајцарској. Шта је СТО и зашто се толико људи противи? Следећи чланак говори о овим питањима и забринутостима које се тичу једине светске међународне организације која се бави глобалним трговинским правилима.

Шта је ВТО?

СТО је настала на основу Општег споразума о тарифама и трговини (ГАТТ), који је основан 1947. ГАТТ је био део породице коју је инспирисала Бреттон Воодс, укључујући Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светску банку. Низ трговинских преговора, ГАТТ рунди су започели крајем Другог светског рата и били су намењени смањењу царина ради олакшавања глобалне трговине. Образложење ГАТТ-а темељило се на клаузули најповољније нације (МФН), која, када је додељена једној земљи другој, даје одабраној земљи повлаштена трговачка права. Као такав, ГАТТ је имао за циљ да помогне свим земљама да добију статус сличан МФН-у, тако да ниједна држава не би имала трговинску предност у односу на остале.

ВТО је 1995. замијенио ГАТТ као свјетско свјетско трговинско тијело, а тренутни скуп правила управљања проистиче из уругвајске рунде преговора о ГАТТ-у, која се одвијала од 1986. до 1994. године. ГАТТ трговински прописи успостављени између 1947 и 1994 (и посебно они преговарачки током Уругвајске рунде) остају основни правилник за мултилатералну трговину робом. Обрађени су одређени сектори као што је пољопривреда, као и питања која се баве антидампиншким тржањем.

Уругвајска рунда је такође поставила темеље за регулисање трговине услугама. Општи споразум о трговини услугама (ГАТС) је смјерница која усмјерава мултилатералну трговину услугама. Права интелектуалне својине разматрана су у успостављању прописа који штите трговину и улагања идеја, концепата, дизајна, патената и тако даље.

Сврха ВТО-а је да осигура да глобална трговина започне несметано, слободно и предвидљиво. ВТО креира и утјеловљује основна правила за глобалну трговину међу земљама чланицама, нудећи систем међународне трговине. ВТО има за циљ стварање економског мира и стабилности у свијету кроз мултилатерални систем заснован на државама чланицама које су пристале (2017. године било је 164 чланице) које су ратификовале и правила ВТО-а у својим земљама. То значи да правила ВТО-а постају дио домаћег правног система једне земље. Правила се, дакле, односе на локалне компаније које послују на међународној арени.

Ако се компанија одлучи да инвестира у страној земљи тако што ће, на пример, основати канцеларију у тој земљи, правила ВТО (а самим тим и локални закони земље) уређују како се то може учинити. Теоретски, ако је нека држава чланица ВТО-а, њени локални закони не могу бити у супротности с правилима и прописима ВТО-а, који тренутно управљају око 97% укупне свјетске трговине.

Како функционише

Актуелни генерални директор Светске трговинске организације је Роберто Азеведо из Бразила. Одлуке се доносе консензусом, мада се може одлучити и већином гласова (ово је веома ретко). Са сједиштем у Женеви у Швицарској, Министарски комитет, који одржава састанке најмање сваке двије године, доноси главне одлуке. Постоји и савет за робу, савет за услуге и савет за права интелектуалне својине, који сви извештавају у општем савету. Коначно, постоји много радних група и одбора.

Ако се догоди трговински спор, ВТО ради на његовом решавању. Ако на пример, нека држава постави трговинску баријеру у облику царине против одређене земље или одређеног добра, ВТО може донети трговинске санкције против државе која крши правила. ВТО ће такођер радити на рјешавању сукоба преговорима.

Слободна трговина по којој цени?

Протести против ВТО-а које смо видели широм света одговор су на последице успостављања мултилатералног трговинског система. Критичари кажу да су попратни ефекти политика СТО недемократични због недостатка транспарентности током преговора. Противници такође тврде да пошто СТО делује као глобални ауторитет у трговини и задржава право да преиспита домаћу трговинску политику, угрожен је национални суверенитет. На пример, прописи које земља може да успостави како би заштитила своју индустрију, раднике или животну средину могу се сматрати препреком за циљ СТО-а да олакша слободну трговину.

Држава ће можда морати да жртвује сопствене интересе да би избегла кршење споразума ВТО-а. Тако држава постаје ограничена у својим изборима. Штавише, брутални режими који су штетни за њихове државе могу нехотице добити прикривену подршку страних влада које у име слободне трговине настављају пословати са овим режимима. Неповољне владе које подржавају велики бизнис, стога, остају на власти по цену репрезентативне владе.

Једна од главних контроверзи ВТО-а односи се на права интелектуалне својине и дужност владе према својим грађанима насупрот глобалном ауторитету. Један познати пример су лечење ХИВ / АИДС-а и цена патентираних лекова. Сиромашне земље, попут оних у Јужној Америци и подсахарској Африци, једноставно не могу себи да приуште куповину ових патентираних лекова. Ако би купили или произвели те исте лекове под приступачном генеричком етикетом, што би спасило хиљаде живота, ове земље би, као чланице ВТО-а, биле у кршењу споразума о правима интелектуалног власништва и биле би подложне могућим трговинским санкцијама.

Кључне Такеаваис

• Светска трговинска организација је глобална организација коју чине 164 земље чланице које се баве правилима трговине међу народима.
• Циљ ВТО-а је осигурати да трговина тече што је могуће лакше и предвидљивије.
• СТО је настала на основу Општег споразума о тарифама и трговини (ГАТТ), који је основан 1947.
• Ако се догоди трговински спор, ВТО ради на његовом решавању.

Доња граница

Слободна трговина подстиче улагања у друге земље, што може помоћи јачању економије и на крају животног стандарда свих укључених земаља. Како већина инвестиција тече из развијених и економски моћних земаља у економије у развоју и мање утицајне, постоји, међутим, тенденција да систем даје предност инвеститору. Прописи који олакшавају инвестициони процес у интересу су инвеститора јер ови прописи помажу страним инвеститорима да задрже предност над локалном конкуренцијом. У 2017. години, како неколико земаља, укључујући Сједињене Државе, јачају свој протекционистички став у вези са трговином, будућност Светске трговинске организације остаје сложена и нејасна.